Предавања по позиву

Проф. др Рајна Драгићевић редовни је професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду, председник Савеза славистичких друштава Србије, секретар Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта, члан Комисије за етнолингвистику Међународног славистичког комитета, главни уредник Јужнословенског филолога, члан уредништва великог броја српских и страних часописа. На Филолошком факултету у Београду дипломирала је 1991, магистрирала 1993. и докторирала 1999. Основне су области њеног истраживачког рада лексикологија, творба речи и лексикографија српског језика. Аутор је више од 250 радова и 5 монографија: Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику (2001), Лексикологија српског језика (2007, 2010), Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу (2010), Лексикологија и граматика у школи (2012), Српска лексика у прошлости и данас (2018). Један је од аутора 4 речника: Речника српскога језика Матице српске (2007), Асоцијативног речника српског језика (2005), Обратног асоцијативног речника (2011) и Семантичко-деривационог речника, II свеска. (2006). Уредник је 10 колективних монографија, од којих се две искључиво односе на лексикографију: Савремена српска лексикографија у теорији и пракси (2014) и Српска лексикографија од Вука до данас (с М. Тешићем и Н. Ивановићем, 2018). Написала је и два уџбеника из граматике српског језика за основну школу. 

Др Симон Крек научни је сарадник у Лабораторији за вештачку интелигенцију на Институту Јожеф Стефан у Љубљани те управник Центра за језичке ресурсе и технологије при Универзитету у Љубљани. Подручја су његова интересовања лексикографија и лексикограматика, корпусна лингвистика, рачунарска обрада природног језика (и то словеначкога), инфраструктура језичких технологија (за словеначки језик) и рачунарски потпомогнуто учење и подучавање. Каријеру је започео као главни редактор Великога енглеско-словеначког речника, пројекта у оквиру којега је састављен први репрезентативни електронски корпус словеначког језика. Од 2008. до 2013. био је носилац водећега словеначког пројекта у области језичких технологија, у оквиру којега су израђени значајни језички ресурси и алати за словеначки језик: корпуси писаног језика, корпус говорног језика, мрежни конкордансери, алати за рачунарску обраду словеначког језика, лексикони и лексичке базе података итд. Од 2008. суделовао је у раду неколико европских пројеката, а у склопу програма Хоризонт 2020 водио је пројекат ELEXIS (European Lexicographic Infrastructure, срп. Европска лексикографска инфраструктура), с чијом се реализацијом кренуло 2018. и који је трајао до 2022. године. Више информација може се пронаћи на интернетским страницама овога предавача.

Др Ања Николић-Хојт дипломирала је 1989. године компаративну књижевност и опћу лингвистику на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. На истом је факултету магистрирала 1995. и докторирала 2001. године, обранивши дисертацију посвећену изради тезауруса хрватскога језика. Од 1992. године запослена је у Заводу за лингвистичка истраживања ХАЗУ, данас у звању знанствене савјетнице и на положају управитељице Завода. Чланица је Одбора за лексикографију ХАЗУ. Основна су подручја њезина знанственог интереса концептуална и повијесна лексикографија, семантика, прагматика те лингвистика језика у додиру. Водитељица је пројекта довршавања Бенешићева Рјечника хрватскога књижевнога језика од препорода до И. Г. Ковачића и сууредница нових његових свезака (XIII [с–спужваст] 2013. и XIV [спужвица–шврљуга] 2014). Од 2008. године води пројект израде Соматскога тезауруса хрватскога језика. Објавила је низ радова и двије монографије из тезаурусне лексикографије: Концептуална лексикографија: према тезаурусу хрватскога језика (2004) и Тезаурусни портрет човјечјега тијела (2014). Излагала је на бројним скуповима у Хрватској и у иноземству. У својству вањскога сурадника предавала је на дипломском студију Одсјека за информацијске и комуникацијске знаности Филозофскога факултета у Загребу, те као гост предавач на докторском студију кроатистике истог факултета и на студију кроатологије при Хрватским студијима Свеучилишта у Загребу.

Проф. др хаб. Данко Шипка редовни је професор Државног универзитета Аризоне. Докторат у области лингвистике стекао је на Универзитету у Београду 1989, докторат у области психологије на Пољској академији наука 1998, а хабилитацију и титуларну професуру на Универзитету Адама Мицкјевича 2001. односно 2010. Био је гостујући професор на семестралном боравку на Аустралијском државном универзитету, Универзитету Колумбија, Универзитету Хокаидо, Универзитету Лудвига и Максимилијана, Универзитету у Београду, те неколико пољских универзитета. Бави се углавном лексикологијом и лексикографијом, а у његове новије књиге убрајају се сљедеће: Lexical Conflict (2015), Lexical Layers of Identity (2019), Тhe Geography of Words (2021), све три код Cambridge University press, Water, Whiskey, and Vodka: A Story Of Slavic Languages (Georgetown University Press, 2023). Са Вејлсом Брауном уредио је The Cambridge Handbook of Slavic Linguistics (излази 2024). Ради као испитивач језика те евалуатор програма односно пројеката и преводилац за различите службе Сједињених Америчких Држава. Држао је предавања по позиву у двадесет земаља, члан је различитих уређивачких одбора.